Politički odnosi Srbije i EU

Punopravno članstvo u Evropskoj uniji predstavlja ključni strateški cilj Republike Srbije, koja poštuje i neguje vrednosti i principe na kojima se EU zasniva. Pristupni pregovori sa Evropskom unijom daju podsticaj sprovođenju ključnih reformi u svim oblastima koje obuhvataju kriterijumi za članstvo i pravne tekovine EU. Ispunjavanje kriterijuma za članstvo nije samo obaveza iz pregovaračkog procesa, već prvenstveno put ka podizanju kvaliteta života i dobrobiti naših građana. U ovom procesu, ključna je nedvosmislena politička volja i kapaciteti naše administracije, a značajna je i finansijska i tehnička podrška EU. Takođe, Evropska unija je najvažniji trgovinski i investicioni partner Republike Srbije i veoma značajan faktor ekonomske stabilnosti zemlje.
Nakon političkih promena 2000. godine, Savezna Republika Jugoslavija je zvanično učestvovala na prvom Samitu EU – Zapadni Balkan, koji je održan 24. novembra 2000. u Zagrebu. Ovaj samit je postavio čvrste temelje za politiku proširenja, što je kasnije utvrđeno na Solunskom samitu u junu 2003. godine, na kome je učestvovala Državna zajednica Srbija i Crna Gora (SCG). U Solunu je još jednom potvrđena evropska perspektiva Zapadnog Balkana i naglašen značaj Procesa stabilizacije i pridruživanja. U aprilu 2005. godine, SCG je dobila pozitivnu ocenu o Izveštaju o spremnosti SCG za pregovore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU – Studiju izvodljivosti. Nakon raspada Državne zajednice SCG, Srbija je 2007. godine nastavila pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je potpisan 29. aprila 2008, a stupio na snagu 1. septembra 2013. Do tada se primenjivao Prelazni trgovinski sporazum. Važan korak u razvoju odnosa Srbije i EU, predstavlja i potpisivanje Sporazuma o viznim olakšicama i Sporazuma o readmisiji u novembru 2007, dok je bezvizni režim sa EU stupio na snagu u decembru 2009. godine.  
Zvanični zahtev za članstvo u Evropskoj uniji Republika Srbija je podnela 22. decembra 2009. godine. Nakon dostavljanja odgovora na upitnik EK i njenog pozitivnog mišljenja o kandidaturi Srbije 2011. godine, Evropski savet je 1. marta 2012. godine doneo odluku da se Republici Srbiji dodeli status kandidata. Takođe, Evropska unija je od 2011. godine posrednik u Dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom. Evropska komisija je 22. aprila 2013. godine preporučila da se otvore pregovori o pristupanju sa Srbijom, dok je Evropski savet 28. juna 2013. godine u Briselu doneo odluku da pregovori počnu najkasnije u januaru 2014. Početak pregovora Republike Srbije i Evropske unije označen je prvim sastankom Međuvladine konferencije, koji je održan 21. januara 2014. godine u Briselu. U dosadašnjem toku pregovaračkog procesa između Republike Srbije i Evropske unije održano je ukupno trinaest međuvladinih konferencija na kojima su otvorena 22 pregovaračka poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. U kontekstu revidirane metodologije pristupnih pregovora, koja je definisana 2020. godine, otvorena su dva pregovaračka klastera. 
Srbija i Evropska unija kontinuirano održavaju redovan i dinamičan politički i tehnički dijalog, što predstavlja temelje naših međusobnih odnosa. Priroda i struktura pristupnih pregovora zahteva stalni kontakt i razmenu informacija, mišljenja i smernica, uključujući i na najvišem nivou. Osim redovne komunikacije između institucija, sastanci najviših predstavnika Evropskog saveta, Komisije i Parlamenta sa našim visokim zvaničnicima su od ključnog značaja. Takvi susreti služe kao platforma za otvorenu razmenu mišljenja, evaluaciju dosadašnjeg napretka, diskusiju o eventualnim izazovima i definisanje zajedničkih prioriteta.