Политички односи Србије и ЕУ

Пуноправно чланство у Европској унији представља кључни стратешки циљ Републике Србије, која поштује и негује вредности и принципе на којима се ЕУ заснива. Приступни преговори са Европском унијом дају подстицај спровођењу кључних реформи у свим областима које обухватају критеријуми за чланство и правне тековине ЕУ. Испуњавање критеријума за чланство није само обавеза из преговарачког процеса, већ првенствено пут ка подизању квалитета живота и добробити наших грађана. У овом процесу, кључна је недвосмислена политичка воља и капацитети наше администрације, а значајна је и финансијска и техничка подршка ЕУ. Такође, Европска унија је најважнији трговински и инвестициони партнер Републике Србије и веома значајан фактор економске стабилности земље.
Након политичких промена 2000. године, Савезна Република Југославија је званично учествовала на првом Самиту ЕУ – Западни Балкан, који је одржан 24. новембра 2000. у Загребу. Овај самит је поставио чврсте темеље за политику проширења, што је касније утврђено на Солунском самиту у јуну 2003. године, на коме је учествовала Државна заједница Србија и Црна Гора (СЦГ). У Солуну је још једном потврђена европска перспектива Западног Балкана и наглашен значај Процеса стабилизације и придруживања. У априлу 2005. године, СЦГ је добила позитивну оцену о Извештају о спремности СЦГ за преговоре о закључивању Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ – Студију изводљивости. Након распада Државне заједнице СЦГ, Србија је 2007. године наставила преговоре о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), који је потписан 29. априла 2008, а ступио на снагу 1. септембра 2013. До тада се примењивао Прелазни трговински споразум. Важан корак у развоју односа Србије и ЕУ, представља и потписивање Споразума о визним олакшицама и Споразума о реадмисији у новембру 2007, док је безвизни режим са ЕУ ступио на снагу у децембру 2009. године.  
Званични захтев за чланство у Европској унији Република Србија је поднела 22. децембра 2009. године. Након достављања одговора на упитник ЕК и њеног позитивног мишљења о кандидатури Србије 2011. године, Европски савет је 1. марта 2012. године донео одлуку да се Републици Србији додели статус кандидата. Такође, Европска унија је од 2011. године посредник у Дијалогу о нормализацији односа са Приштином. Европска комисија је 22. априла 2013. године препоручила да се отворе преговори о приступању са Србијом, док је Европски савет 28. јуна 2013. године у Бриселу донео одлуку да преговори почну најкасније у јануару 2014. Почетак преговора Републике Србије и Европске уније означен је првим састанком Међувладине конференције, који је одржан 21. јануара 2014. године у Бриселу. У досадашњем току преговарачког процеса између Републике Србије и Европске уније одржано је укупно тринаест међувладиних конференција на којима су отворена 22 преговарачка поглавља, од којих су два привремено затворена. У контексту ревидиране методологије приступних преговора, која је дефинисана 2020. године, отворена су два преговарачка кластера. 
Србија и Европска унија континуирано одржавају редован и динамичан политички и технички дијалог, што представља темеље наших међусобних односа. Природа и структура приступних преговора захтева стални контакт и размену информација, мишљења и смерница, укључујући и на највишем нивоу. Осим редовне комуникације између институција, састанци највиших представника Европског савета, Комисије и Парламента са нашим високим званичницима су од кључног значаја. Такви сусрети служе као платформа за отворену размену мишљења, евалуацију досадашњег напретка, дискусију о евентуалним изазовима и дефинисање заједничких приоритета.